Biljni terarijumi su danas popularan dodatak enterijerima, savršen spoj prirode i dizajna koji unosi zelenilo u svaki prostor. Sve više osvajaju moderno uređene domove i radne prostre, koji se ne mogu više zamisliti bez zelenila. Kod nas, kada neko kaže „terarijum“, i dalje uglavnom misli na guštere i zmije. Na Balkanu se ideja „biljke u staklu i ništa drugo“ pojavljuje tek nedavno, kroz rad brojnih entuzijasta i hobista.
U Terradoru nastojimo da pokažemo da terarijum može biti mnogo više od toga! Malo ko zna da su biljni terarijumi stariji od „zmijarnika“, kao i da su nastali sasvim slučajno. Njihova priča počinje pre skoro dva veka.
Slučajno otkriće biljnih terarijuma
Priča o biljnim terarijumima počinje godine 1829. Engleski botaničar-amater Natanijel Vord istraživao je razvoj leptira i na simsu prozora držao hermetički zatvorene tegle sa zemljom u kojima su bile zakopane larve. Na njegovo iznenađenje, primetio je da je vremenom iz zemlje nikla paprat i mahovina koja je opstajala i napredovala u kontrolisanoj mikroklimi tegle. Ovo otkriće dovelo je do razvoja takozvanih „Vordovih vitrina“ (Wardian Case) – ranih verzija biljnih terarijuma koje su korišćene za transport biljaka širom sveta.
Zlatno doba staklenih vrtova
Vordovo otkriće je otvorilo vrata međunarodne naučne saradnje na polju botanike i dozvolilo naučnicima i zaljubljenicima da proučavaju i razumeju egzotične ekosisteme, biljne vrste i sitne životinje. Ono što je do tada iziskivalo mesece putovanja, mukotrpnog terenskog rada i finansija, postalo je izuzetno dostupno. Procenat biljaka koje bi preživele transplantaciju iz svog dalekog doma u Evropu se popeo sa mizernih 2% na sjajnih 80%!
Tokom viktorijanskog perioda, Vordove vitrine su postale pravi hit u britanskim domovima. Ljudi su ih koristili ne samo kao dekorativne elemente već i kao način da egzotične biljke opstanu u zatvorenim prostorima. Vordove vitrine su se razvile u dekorativne staklene bašte, često bogato ukrašene i postavljene u salonskim prostorijama imućnih porodica.
Što je najvažnije, i običnim ljudima je olakšan pristup i uživanje u ovim fascinantnim egzotičnim ekosistemima. Popločan je put i za projekte izgradnje javnih tropikarijuma i staklenih bašti, kao što su one u Londonu, Beču, pa i naše Botaničke bašte Jevremovac.
Azijski doprinos razvoju biljnih terarijuma
Iako je koncept modernih biljnih terarijuma nastao u Evropi, Azija ima dugu tradiciju uzgajanja biljaka u kontrolisanim uslovima. U Japanu, umetnost uzgajanja minijaturnih pejzaža, poznata kao bonsai i saikei, može se smatrati prethodnikom savremenih biljnih terarijuma. Ove tehnike su inspirisale ljubitelje biljaka širom sveta da stvaraju složene, samoodržive ekosisteme u malim posudama.
U Kini, kultura uzgajanja biljaka u staklenim posudama takođe ima dugu istoriju. Tradicionalne kineske bašte, sa pažljivo biranim biljkama i kamenjem, često su služile kao inspiracija za kasniji razvoj zatvorenih biljnjih ekosistema. Danas, azijski pristup teraristici kombinuje minimalizam i filozofiju harmonije, naglašavajući prirodnu estetiku u dizajnu enterijera.
Terarijumi u savremenom dobu
Nakon perioda zaborava u turbulentnoj prvoj polovini 20. veka, biljni terarijumi su ponovo stekli popularnost u poslednjih nekoliko decenija, posebno sa porastom interesovanja za održivo uređenje enterijera. U Evropi se trend ponovo rađa tokom veselih 70-ih godina. Biljni terarijumi se tada viđaju najčešće u jednostavnim varijantama velikih staklenih vinskih boca, tzv. „Carboy“.
Od tada, ovaj hobi sve više napreduje. Države u kojima se istražuju nove granice zatvorenih biljnih ekosistema su, pored očekivanih britanaca, velikim delom danas azijske: Južna Koreja, Tajvan, Japan. Vekovna istorija poštovanja prirode i fascinacije „zanatstvom“, kao i bogato tržište spremno da ceni ta stremljenja, proizvodi neke od najimpresivnijih biljnih terarijuma i vivarijuma na svetu.
Biljni terarijumi danas: spoj prirode i dizajna
Danas su biljni terarijumi mnogo više od ukrasa – oni su mali ekosistemi koji omogućavaju ljudima da u svojim domovima i kancelarijama imaju deo prirode koji zahteva vrlo malo aktivnog bavljenja oko održavanja, a pruža neizmerno zadovoljstvo. Od zatvorenih biljnih terarijuma sa mahovinom i vlagoljubivim biljkama, do otvorenih varijanti sa sukulentima, mogućnosti su beskrajne.
Osim toga, hobi izrade biljnih terarijuma je postao popularan i u formi kreativne radionice, što je prilika da svako napravi sopstveni zeleni mikrosvet. Ljudi često upoređuju proces pravljenja biljnih terarijuma sa meditacijom. Fizički dodir sa materijalima koji se koriste pri izradi: supstrat, kamen, biljke, je dobar za ljude. Ozbiljne naučne studije dokazuju da fizički dodir prirodnih elemenata prouzrokuje umirujuće dejstvo na ljudsku psihu. Zato mi kažemo „isprljaj ruke – pročisti misli!“
Savremeni dizajn je često minimalistički, u posudama izrađenim od ručno duvanog stakla ili geometrijskih metalnih okvira, sa egzotičnim biljkama, mahovinama i papratima koje sada lako stižu iz celog sveta i koje zahtevaju veoma malo održavanja.
U Terradoru, inspirisani ovom bogatom istorijom, spajamo tradicionalne principe izrade biljnih terarijuma sa modernim dizajnom i vrednostima održivosti. Želja nam je da omogućimo svakome da u svoj prostor unese jedinstveni spoj prirode i umetnosti na način na koji mu najviše odgovara: kroz naše otvorene radionice, timbildinge za kompanije, gotove biljne terarijume i DIY pakete za izradu biljnih terarijuma kod kuće.
