Uputstva, pitanja i odgovori
Evo nekoliko saveta kako da pravilno održavaš terarijum, da ti traje dugo, dugo – potencijalno godinama!
Cela poenta je da terarijumu ne treba puno pažnje. Kada minijaturni ekosistem dosegne svoj balans, praktično se brine sam o sebi.
Ipak, može se desiti da mu u tome zatreba pomoć, pogotovo u prvim nedeljama. Uz malo pažnje i ljubavi, tvoj terarijum će biti prelep, dugotrajan ukras u prostoru.
Slobodno nas kontaktiraj ako ti u bilo kom trenutku treba dodatni savet.
Osnove
1. Svetlost: Biljke u terarijumu zahtevaju svetlost, ali ne direktnu. Najbolje je postaviti terarijum blizu svetlog prozora, ali da nije direktno izložen sunčevim zracima. Previše sunca može prouzrokovati “efekat staklenika” i spaliti biljke. Veštačka svetlost, npr. stona lampa, je takođe OK.
2. Zalivanje: Zbog zatvorenog okruženja, vlažnost unutar terarijuma ostaje konstantna duže vreme. Zato nije potrebno često zalivanje. Svake druge nedelje proveri stanje i prilagodi nivo vode. Ako dolivaš, učini to kišnicom ili destilovanom vodom. Pazi da nakupljena voda ne pređe nivo drenaže. Ako primetiš kondenzaciju na staklu koja ne nestaje tokom dana, to može biti znak da treba da smanjiš zalivanje i “provetriš” terarijum.
3. Vazduh: Jednom nedeljno otvori terarijum na nekoliko sati. Ovo smanjuje rizik od razvoja plesni. Prvih par dana gledaj da ga svaki dan otvoriš na sat vremena.
4. Održavanje biljaka: Redovno pregledaj biljke. Ukloni uvelo lišće da sprečiš truljenje. Ako se javi plesan, izbaci je napolje i više provetravaj. Orezuj biljke po nahođenju.
5. Temperatura: Izbegavaj postavljanje terarijuma blizu izvora toplote kao što su grejalice ili radijatori. Idealna temperatura za većinu biljaka u terarijumu je između 15 i 26 stepeni Celzijusa.
6. Čišćenje stakla: Kondenzacija i vlažnost ostavljaju tragove na staklu. Redovno ga čisti kako bi se tvoj mali ekosistem lepo video.
Pitanja i odgovori
Postavi terarijum na mesto koje omogućava indirektnu svetlost, ali ga štiti od direktnih sunčevih zraka. Izaberi lokaciju sa stabilnom temperaturom između 18-24°C i izbegavaj postavljanje blizu izvora toplote ili hladnih promaja.
Ako je svetlo iz jednog pravca, rotiraj terarijum povremeno kako bi dobio ravnomerno izlaganje svetlu sa svih strana.
Terarijum možeš osvetliti i stonom lampom, ukoliko nema dovoljno prirodnog svetla. Najpraktičnije su LED lampe. Osiguraj da je lampa adekvatne jačine i da ne distribuira toplotu unutar terarijuma. Lampa treba da je upaljena desetak sati dnevno.
Ako ti je prostorija okrenuta ka istoku, moguće je da će jutarnje sunce nakratko direktno gađati terarijum. Ako je to samo sat ili dva, nema potrebe za brigom, ali pazi tokom leta kad je sunce jače.
Na zapadnoj strani je slična situacija, samo tu treba da paziš na jačinu svetla u vreme zalaska sunca.
Ako ti prozor gleda ka severu, terarijum možeš staviti i odmah pored prozora. Severna strana je najbolja za život terarijuma.
Ako ti je prozor okrenut ka jugu, idealno je da terarijum bude udaljen metar, pa i dva, od prozora. Osmotri gde i kako padaju direktni zraci sunca u prostoriji i izbegavaj ta mesta.
Zamagljeno stanje je normalno, a najčešće se javlja ujutro i uveče, kada se temperatura prostorije menja. Zdrav terarijum, na dobrom mestu, se magli i odmagljuje u skladu sa disanjem biljaka.
Ako je magljenje stalno na staklu, ili su kapljice krupne, to ukazuje ili na višak vlage ili na previsoku temperaturu. Najbolje od svega je da prvo probaš da pronađeš adekvatnije mesto za terarijum.
Ako se situacija i dalje ne menja, ukloni poklopac na sat-dva tokom narednih dana, da izađe višak vlage i omogućiš cirkulaciju vazduha.
Ukini bilo kakvo zalivanje dok se preterana zamagljenost u potpunosti ne reši.
Po potrebi očisti staklo nekoliko dana za redom čistom krpicom, ubrusom ili slično, da ubrzaš proces isušivanja viška vlage.
Generalno, u gotov terarijum ne dodajemo dodatnu vodu više od 2-3 puta godišnje, osim ako ne primetimo da je previše suv i da biljke pate zbog toga. Tada dodajemo minimalnu količinu, obavezno destilovane vode ili kišnice, koristeći baštensku prskalicu ili pipetu.
Vreme za zalivanje je onda kada primetimo da je substrat suv, mahovina izbledela ili da biljke izgledaju “tužno”. Kapni prvo 1-2ml vode u supstrat i posmatraj da li vidno menja boju dok upija tečnost. Ako je to slučaj, oprezno nastavi zalivanje tako da gornja polovina substrata dobije ujednačenu tamno braon boju. Testiraj suvoću supstrata na ovaj način svakih 2-3 meseca.
Ukoliko se na dnu terarijuma sakuplja primetna količina vode, gotovo sigurno je ima previše. Ako je tako, važno je da terarijum ostane otvoren po par sati tokom sledećih dana, da se nivo vlage izbalansira.
Plesan je gotovo neizbežan deo teraristike. Najčešće će se povući sama od sebe. Primetićeš je ako je tvoj terarijum previše vlažan ili ima puno organske materije koja se raspada.
Otvori poklopac na neko vreme, po par sati tokom nekoliko dana, kako bi višak vlage ispario.
Fizički ukloni zahvaćeni biljni materijal i ukini zalivanje dok se problem ne reši.
Površinsku plesan ili buđ možeš tretirati i 3% hidrogenom. Jednostavno namoči štapić za uši hidrogenom i tretiraj zahvaćeno područje.
Većina biljaka u terarijumu uspeva pri sobnoj temperaturi od 18-24°C. Izbegavajte ekstremne fluktuacije temperature, jer nagle promene mogu stresirati biljke i dovesti do gubljenja balansa ekosistema. Rezultat fluktuacija temperature može biti i pojava plesni.
Ne. Voda iz česme sadrži hlor i minerale koji su štetni za biljke u terarijumu. Koristite filtriranu ili destilovanu vodu, ili kišnicu.
Žuti listovi i neugledne forme mogu ukazivati na premalo ili previše zalivanja, temperaturni šok ili nedostatak svetla. Dobro pročitaj savete na ovoj stranici i adresiraj moguće probleme jedan po jedan-Prati stanje u narednim nedeljama. Slobodno nam se obrati za savet ako ti je potreban.
Proveri vlažnost zemlje, osiguraj odgovarajuću izloženost svetlu i stabilnu temperaturu.
Ako terarijum postaje prenatrpan, slobodno oreži prekomerni rast. Kad si već tu, ukloni sve mrtve ili žute listove što pre da umanjiš šansu da se pojavi buđ ili plesan.
Ukloni i delove biljke koje velikim delom dodiruju staklo.
Za orezivanje koristi čiste makaze i nakon seckanja ostavi terarijum bez poklopca sat-dva, da rez bolje zaceli.
Samo uživaj! U pitanju su skokuni (engl. springtails), vrlo korisna i vrlo sićušna bića koja se hrane otpadnom materijom i plesnima. Svaki Terrador terarijum je “posejan” skokunima, čija je uloga da budu đubretarska ekipa.
Ne brini, potpuno su bezopasni! Ni pod razno im neće pasti na pamet da sami izađu napolje, jer im je vlaga neophodna za život, a tvoj terarijum im je savršen dom.
Da! Nakon par godina, šanse su velike da se substrat “ispostio” i da je tvom terarijumu neophodna restauracija.
Kontaktiraj nas da zakažeš restauraciju, prilikom koje ćemo zameniti substrat, oporaviti i/ili zameniti problematične biljke i osvežiti tvoj terarijum.
